Ovako je nastao Armon

Zdravo. Ja sam Mihailo Zec Dodos — MZD. Ovo je moj prvi tekst za Armon i verovatno je najbolje da ga započnem pričom iz koje je sve izniklo: pričom o malim koracima, navikama i radu na sebi koji još traje.

Kada dete uči da hoda, ono padne. Nekada se uplaši, nekada se povredi, ali ubrzo ponovo pokušava. Ne zato što mu je neko objasnio disciplinu ili pročitao motivacionu poruku, već zato što ga život prirodno vuče napred. Uči, istražuje i raduje se onome što juče nije umelo.

Kasnije stvari postaju složenije.

Kada odrastemo, ne zaustavlja nas samo strah od pada. Zaustavljaju nas umor, razočaranja, spoljne okolnosti i obrasci koje smo godinama ponavljali. Dođemo do zasićenja. Znamo da nam nešto ne prija, ali mu se vraćamo. Znamo šta bi bilo bolje, ali ne uspevamo da to pretvorimo u svakodnevicu.

I onda se nameće pitanje: upravljaju li našim životom okolnosti ili navike?

Pošten odgovor je — i jedno i drugo. Neke stvari nismo birali i nije sve u našim rukama. Ali ono što svakodnevno ponavljamo vremenom oblikuje ono što možemo da promenimo: energiju, pažnju, samopouzdanje, odnos prema radu i način na koji reagujemo kada stvari krenu loše.

Navike nisu sitnica

Dobra navika neće preko noći napraviti od nekoga odličnog preduzetnika, roditelja, učenika ili stručnjaka. Ali će pomoći da ono najbolje u sebi ne pokazuješ samo povremeno, kada ima volje i kada su okolnosti idealne.

Navika daje oslonac.

Ona čini da rad ne zavisi isključivo od inspiracije, da briga o sebi ne počinje tek kada postane neizdrživo i da se posle prekida ne vraćamo na početak, već nastavimo tamo gde smo stali.

Loše navike, sa druge strane, često nisu samo „nedostatak karaktera". Ponekad nastanu kao odgovor na nezadovoljstvo, pritisak ili potrebu da makar nakratko pobegnemo od onoga što osećamo. Problem počinje kada privremeno olakšanje postane način života.

To sam morao da naučim i na sebi.

Nisam pokrenuo Armon zato što sam završio rad na sebi

Armon nije nastao iz pozicije čoveka koji je rešio sve svoje probleme i sada drugima deli gotove odgovore. Nastao je iz mog ličnog traženja: pokušaja da bolje razumem sebe, uvedem više reda u svakodnevicu i prestanem da ponavljam ono za šta sam već znao da mi šteti.

Pre svega, ja sam običan čovek koji i dalje svakodnevno radi na sebi. Upravo kroz taj rad uvideo sam dve stvari: uvek postoji nešto što može biti bolje, ali život može postati znatno lakši kada prestanemo da samo razumemo promenu i počnemo da je živimo.

Kao i mnogima, bilo mi je mnogo lakše da shvatim šta bi trebalo da promenim nego da tu promenu stvarno živim. Teže od usvajanja novih navika bilo je izbacivanje starih. Teže od odluke da nešto započnem bilo je da odustanem od onoga što me je stalno vraćalo unazad.

Nisam sve radio sam — i ne želim da stvaram takvu sliku. Pomogli su mi iskreni, kreativni razgovori i seanse rada na sebi kroz koje sam uspeo da pogledam dublje, primetim ono što sam ranije preskakao i jasnije vidim zašto neke obrasce uporno ponavljam.

Ta pomoć nije uradila posao umesto mene. Ali mi je pomogla da postavim bolja pitanja. A kada sam počeo da menjam male stvari koje ponavljam svakog dana, svakodnevica je postala lakša, stabilnija i smislenija.

Ne savršena. Bolja.

Iz tog iskustva nastao je Armon

Armon za mene nije još jedno mesto za kratkotrajnu motivaciju, velike reči i obećanja o potpunoj transformaciji. Ne verujem da je potrebno stalno slušati da možeš sve. Često je potrebnije iskreno videti gde se nalaziš, prepoznati šta te koči i napraviti sledeći korak koji zaista možeš da izvedeš.

Zato je ideja Armona jednostavna: manje prazne priče, više stvarnih postupaka.

Korak po korak ne znači sporo, slabo ili bez ambicije. Znači graditi promenu koju možeš da izneseš. Znači ne odustati od celog puta zato što jedan dan nije prošao po planu. Znači vratiti se sebi i nastaviti.

Kroz Armon ću pisati o navikama, radu na sebi, odgovornosti, padovima i ponovnim počecima. Deliću ono što sam naučio, ono što još učim i ono što se u praksi pokazalo korisnim — bez predstavljanja da imam sve odgovore i bez priče sa visine.

Jer nemam gotov život da bih ga pokazao kao dokaz.

Imam put kojim idem.

Ovo je prvi korak

Ako se i ti nalaziš između života koji trenutno živiš i života za koji znaš da može biti uređeniji, zdraviji ili smisleniji, ne moraš danas da menjaš sve.

Možda je dovoljno da iskreno pogledaš jednu naviku koja ti oduzima više nego što ti daje. Ili da izabereš jednu malu stvar koju možeš da ponoviš i sutra, čak i kada nestane početna motivacija.

Od toga počinje promena kojoj verujem.

Od toga je počeo i Armon.

Mihailo Zec Dodos (MZD), osnivač Armona